Konzola kontrolne sobe nije sto sa ekranima. To je fizička ivica između operatera i sistema koji oni pokreću. Njegova estetika dizajna trebala bi proizaći iz tog posla, a ne iz kataloga namještaja.
Prvo praktično. Konzola mora odgovarati tijelu i zadatku: radne površine na pravoj visini, dohvatne zone za tastature i kontrole, podesivi monitori, jasne vidne linije. Operateri rade duge smjene; male ergonomske greške postaju zamor. Upravljanje kablovima nije kozmetičko. Održava protok zraka otvorenim, smanjuje zamke prašine i ubrzava održavanje. Modularni pregrade i uklonjivi paneli važniji su od izvajanog profila.
Ljepota prati red. Dobra konzola u kontrolnoj sobi smanjuje vizuelnu buku. Dosljedne visine monitora, poravnati ekrani, suzdržane boje i indirektno osvjetljenje pomažu operaterima da čitaju status bez lova. Estetika je mirna, nije dekorativna. Svaka linija treba da ima razlog: kosište radi sigurnosti, udubljenje za etikete, otvor za hlađenje. Materijali treba da budu otporni na habanje, lako se čiste i izbegavaju odsjaj. Mat površine obično nadmašuju sjajne u mračnoj prostoriji.
Konzola takođe postavlja ritam prostorije. Trebalo bi da podržava hijerarhiju: primarni alarmi na vidiku, sekundarni podaci na dohvat ruke, retko korišćene kontrole van puta. Indikatori statusa bi trebali biti vidljivi, ali ne i konkurentni. Dizajneri često zaboravljaju pogled na održavanje. Može li tehničar doći do stražnje strane? Može li se ventilator zamijeniti bez rastavljanja stola? Da li se kablovi mogu pratiti? Konzola koju je teško servisirati postaje nepouzdana, ma koliko dobro izgledala.
Najbolje moderne konzole u kontrolnoj sobi dijele jednu kvalitetu: ništa se ne dodaje za pokazivanje. Obrazac objašnjava funkciju. Kada ergonomija, disciplina kablova, modularnost i vizuelna smirenost rade zajedno, rezultat izgleda precizno jer je precizan. To je estetika praktične kontrole. Ljepota nije cilj; to je dokaz da konzola radi.
